Pa, proslo je 3 godine otkad sam poslednji put pisala ovde.
Nisam skroz prestala da pisem u medjuvremenu, samo sam to pisanje preusmerila nazad na pisanje na papiru, umesto na racunaru. Mislim da su gotovo nemoguce okolnosti koje bi me primorale da odustanem od pisanja, iznosenja svojih stavova i belezenja osecanja i dogadjaja.
Tri godine - kako dug period u zivotu jednog bloga, a kratak period u zivotu jednog ljudskog bica!
Sta se promenilo otkad sam otkucala poslednje redove ovde?
Svasta... i nista. Posetila sam gradove koje nikada ranije nisam posetila, koje nisam imala ideju da bih mogla da posetim u skorije vreme, upoznala ljude kojima nisam mogla da se nadam cak ni u snovima, posetila veliki broj izlozbi i rokenrol koncerata, ... bio je tu i poprilican broj nekih ne tako fenomenalnih stvari, ali vodim se sopstvenim `pravilom` da ne valja pricati puno o negativnim stvarima.
Ranije sam imala utisak da me svaka nova godina mnogo menja kao osobu. Ali sada sam shvatila da mi, ljudi, ostajemo isti bez obzira koliko nam je godina. Isti u dusi, to jest. Jedina razlika izmedju sadasnjih i proslih nas je ta saka novih iskustava koje dobijamo svakim novim krugom oko sunca, koja nas oblikuju i poliraju.
Ovaj blog sam pocela da pisem kada sam imala 19 godina, kada sam bila student i, buntovni tinejdzer. Nisam sada nesto mnogo bolja, ali barem imam tri godine zivotnog iskustva za pojasom. Mislim da buntovni deo moje licnosti nikada nece nestati.To je to, borba za goli zivot. Figurativno.
Sta cu nastaviti da pisem na ovom blogu - nemam pojma! Videcemo.
Vezite pojaseve, polecemo!
-M
No comments:
Post a Comment