Ako me zaboravis - Pablo Neruda

Pricala sam sa jednim drugom pre neki dan. On je pesnik u dusi, i cesto mi salje neke zanimljive pesme i poeme kada naidje na njih, i onda mi diskutujemo o njima. Kao neki mali cas srpskog, gde se desava analiza raznih dela i raznih pisaca haha.  S tim sto sam ja tek skoro usla u svet poezije, a on je u tom svetu odavno.

Danas mi je rekao da misli da bi mi se dopale pesme koje je napisao Pablo Neruda, tako da sam odmah otisla na gugl da vidim o kakvoj fenomenalnosti se radi. Nisam ni sanjala da bih mogla da naidjem na tako prelepe pesme!

Ona koja mi je zapala za oko je Ako me zaboravis. Ne znam sta me je toliko privuklo ovoj pesmi, osim sto me potseca na moja sopstvena osecanja. Reci su uklopljene na tako prelep nacin da ne mozes a da ne procitas pesmu barem dva puta, da bi potpuno upio sta reci govore.

Narator pesme me pomalo potseca na zene pustinje iz Alhemicara Paula Koelja (jedna od najboljih knjiga koje sam ikada citala!). Zbog cega me potseca - ne znam. Mozda zbog tog dela o ljubavi koja ne jenjava cak i kada osoba koja se voli nije tu, a kada (ako) se vrati, narator je spreman da je voli ponovo. Evo je pesmica:

Ako me zaboravis - Pablo Neruda

Hocu da znas jednu stvar

Znas kako je to 

ako gledam

kristalni mesec, crvenu granu

spore jeseni u mom prozoru

ako dotaknem 

uz vatru neopipljiv pepeo

ili izborano telo klade,

sve me odvodi tebi

kao da je sve sto postoji

mirisi, svetlost, metali

poput barcica sto plove

ka ostrvima tvojima koja me cekaju

E, pa dobro

ako malo-pomalo prestanes da me volis

i ja cu prestati tebe da volim

malo-pomalo

Ako me odjednom zaboravis

ne trazi me

jer bih te ja vec zaboravio.

Ako smatras dugim i ludim

vetar zastava

sto prolazi kroz moj zivot

i odlucis

da me ostavis na obali

srca u kome imam korena

zapamti

da cu toga dana

toga casa

dici ruke

iscupati svoje korene

u potrazi za drugim tlom

Ali

ako svaki dan,

svaki sat,

pristanes da mi budes sudbina

s neumoljivom slascu,

ako se svakoga dana popne

jedan svet do tvojih usana trazeci me

o ljubavi moja, o moja

u meni se sva ta vatra ponavlja

u meni nista nije ugaseno ni zaboravljeno,

moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,

i sve dok zivis bice u tvojim rukama

ne pustajuci moje

- M