Izlozba Mome Kapora u Beogradu

Pre nekoliko meseci sam posetila izlozbu Mome Kapora u Domu Vojske u Beogradu. Na zalost izlozba vise nije postavljena, ali s obzirom da je to jedna od najlepsih izlozbi koje sam ikada posetila, odlucila sam da pisem o njoj.

Momo Kpor je, kao sto znate, jedan od mojih omiljenih pisaca i slikara. Njegove slike u meni izazivaju izuzetnu relaksaciju, jer nisu nacrtane pod striktin pravilima, vec se sastoje iz mnogih linija razlicite debljine i pravca koje na kraju formiraju nama poznate oblike. Oduvek nas uce da je pravilno bojiti unutar linija i svi uvek brinemo da li smo uradili sve po pravilima. Ono sto nas ne uce je da ce sve biti u redu i ako ne budemo radili nesto na konvencionalan nacin, i da ce zapravo biti i bolje nego sto je moglo da bude da smo pravili pravila! Njegove slike odisu slobodom.

Pre nego sto sam bila na ovoj izlozbi, divila sam se Kaporu kao slikaru - do tada nikada nisam procitala nista sto je on napisao (veliki propust, ZNAM!). Medjutim, na izlozbi su bili izlozeni citati iz nekih njegovih knjiga koje kada sam procitala, nisam mogla da docekam da odem u biblioteku i uzmem neku njegovu knjigu da procitam. Ovaj talentovani pisac u svojim delima ima perfektnu kolicinu ironije i sarkazna, kao i opisa koji oduzimaju dah - necu pominjati koliko duhovit ume da bude. Citat prikazan na slici dole je zapravo pocetak njegovog romana Uspomene jednog crtaca. Trenutno citam tu knjigu i, ljudi moji, to je jedna od najboljih knjiga koje sam ikada procitala. Pokusavam sto sporije da je citam da bih duze uzivala u njoj jer ipak ima samo 400 strana, ali ne ide mi bas najbolje jer ne mogu da je spustim iz ruku!

Uh, postadoh nostalgicna sada dok sam gledala sve fotografije i prisecala se izlozbe.. ZELIM NAZAAAD

- M