`Nadjemo se kod konja?`

`Nadjemo se kod konja?` - reci koje svaki Beogradjanin izgovori u toku svog zivotnog veka.

Pre neki dan sam sedela na zidicu na trgu, i dok sam cekala drugaricu razmisljala sam o mestu na kom se nalazim. Oko mene je bilo puno ljudi koji su stajali ili sedeli, cekali da se pojavi osoba sa kojom su se dogovorili da se nadju. Neki od njih mozda cekaju momka sa kojim treba da izadju u prvi izlazak, pa su nervozni i uzbudjeni; neki cekaju osobu sa kojom su godinama u vezi. Neki cekaju prijatelje iz daleka, koji su u poseti nasem gradu, a neki svoju druzinu sa kojom se svake nedelje regularno sastaju tu i onda odlucuju gde ce dalje da idu.

Ovaj trg nije pun ljudi sa raznim planovima i sudbinama samo sada. Ovo je takodje mesto na kom su se upoznali roditelji mnogih ljudi, gde su se u vreme njihove mladosti nalazili sa drustvom, i izlazili u neka njihova kultna mesta koja su bila popularna 90ih i 80ih. Ali znate sta jos? Ne bi me cudilo ni da su se necije babe i dede srele tu po prvi put, a mozda cak i njihovi roditelji! Jer ovo je kultno mesto za nalazenje vec preko 130 godina. Zar to nije fenomenalno?!

I dok sedim na tom zidicu, ne mogu da se ne zapitam ko li je sve bio tu pre mene. Ta statua je videla generacije siromasnih studenata, krizu 90-ih i dizelase, proteste i hipike, koncerte nekih od najpoznatijih muzicara, ... sve se to desavalo na ovom malenom trgu. Ne znam za vas, ali mene ovo neverovatno inspirise i intrigira!